Plavilo! to ja sam... Iz smrtne pećine
Stižem da val čujem kako o hrid tuče,
I galije vidim kako u svanuće
Sa nizom vesala promiču iz tmine.
Moje ruke zovu gospodare čija
Brada mi je prste zabavljala blede;
Plakah. Slavili su sumorne pobede
I vode iščezle pod kromom galija.
Osluškujem školjke duboke i trube
Vojne što ravnaju vesla što val ljube;
Jasni poj veslača svu huku nadvlada,
A bozi, na pramcu gde zaneti stoje
S antičkim osmehom kog pena napada
Pružaju mi ruke nodostojne svoje.
